Category: Postavljanje pločica

U ovom tekstu upoznaćemo vas s osnovnim stvarima vezanim za postavljanje keramičkih pločica u vašem stanu, kući, vikendici, lokalu ili bilo kom mestu za koje smatrate da bi baš pločice služile svrsi, te da bi se uklopile u prostoriju i/ili okolinu.

Gde se sve mogu postaviti keramičke pločice

Keramičkim pločicama moguće je obložiti i dekorisati kako enterijere (unutrašnje prostorije), tako i eksterijere (spoljne površine). Isto tako, pločicama je moguće obložiti podne i zidne površine. Najčešće ćemo na pločice naići u sanitarnim prostorijama, kuhinjama i kupatilima što se unutrašnjosti tiče, ali vrlo često se pločice lepe na balkone i terase.
Naravno, pločice možemo postavljati i u ostale prostorije našeg doma, kao na primer na pod u hodniku, u dnevnoj i ostalim sobama, ako imate ugrađeno podno grejanje, što takođe nije redak slučaj. Naš KeramicarTeam rado će vas savetovati o tome gde je dobro lepiti pločice, a gdje nije.

Kako se postavljaju keramičke pločice

Ispravnije je napisati da se pločice ne postavljaju, već da se lepe. Pre samog lepljenja pločica potrebno je pripremiti podlogu, kako bi mogli postaviti pločice prema potrebi. Zatim se pripremi lepak te se uz stručnu ruku lepe prema potrebi; da budu ravne, ta stvaraju pad (odvod vode), i slično.

Lepljenje pločica preko pločica

Jedno od vrlo čestih pitanja za Keramičar Team jeste –da li se mogu lepiti pločice preko postojećih pločica? Odgovor je da, mogu! Generalno, pločice koje sada imate neće smetati novim pločicama. Naravno, podloga od starih pločica bi trebalo da bude ravna, što bi svakako pomoglo kod postavljanja novih pločica. U ovom slučaju treba voditi računa da li su stare pločice čvrsto vezane sa prethodnu površinu.
Ovaj sistem postavljanja pločica se primenjuje najviše u prostorima u kojima treba izbeći veće prljanje, jer se prilikom skidanja pločica pojavljuje velika količina prašine. Lepak koji se koristi za lepljenje pločica preko pločica je skoro pa duplo skuplji od klasičnog lepka.

Kakve pločice odabrati

Pločice treba izabrati prema uslovima u kojima će se postavljati, podlozi na koju će se postavljati, te prema okolini u kojoj će se nalaziti kako bi se što bolje uklopili u dizajn i izgled prostorije koju uređujemo.
Što se cene keramičkih pločica tiče, tu vredi ona stara izreka ‘koliko para – toliko muzike’. Pločice se razlikuju po tome čemu su namenjene, kvaliteti izrade, jednostavnosti održavanja, veličini, te ostalim sličnim faktorima. Najbolje je da pločice birate uz savet iskusnog keramičara, odnosno našeg KeramicarTeam-a.

Keramičke pločice se mogu postavljati na više načina u zavisnosti od podloge i vrsta pločica. Kod nas se u praksi primenjuje postavljanje pločica na malter i postavljanje pločica na lepak.

Postavljanje pločica na malter

U principu, kada se pločice postavljaju na malter, mogu se postavljati na bilo koju dobro upijajuću čistu površinu: zid od cigle, zid od bloka, siporeksa ili betonski zid. Prednosti zbog kojih se treba odlučiti za ovakvo postavljanje je izbegavanje prethodnih pripremnih radova (ravnanje površina).

Troškovi materijala: cena kubnog metra peska oko 1000 dinara, džak cementa oko 800 dinara, prevoz materijala kamionom oko 2000 dinara. Za prosečno kupatilo od 3 m2 podne površine, ili oko 20 m2 radne površine utrošak je sledeći: nešto manje od metra kubnog peska, 6-7 džakova cementa. Što znači da bi za materijal za lepljenje trebalo da se odvoji oko 8000 dinara.

Mane: moguće je postavljati samo keramičke pločice. Granitne i druge slabo upijajuće pločice traže duže vreme sušenja, pa se javlja cena usluge kao problem. Sledeća stavka je cena ugradnje, koja je znatno viša, iz razloga što jako mali broj majstora praktikuje taj način, ne želi da radi ili ne zna. Još imamo problem što se smesa peska i cementa sa vodom meša na licu mesta pa imamo duži vremenski period mnogo dodatne prašine. Sledeće, zbog mnogo sporijeg procesa ugradnje, ekonomski isplativo je na malter postavljati pločice dimenzija manjih od 33cm x 25cm.
To se odnosi na zidne pločice.

Što se tiče podnih pločica, prvo se formira ravnajući sloj od polu suve mešavine peska, cementa i vode. Zatim se ravnajući sloj (košuljica) kvasi smesom cementa i vode (cementno mleko) na koji se postavljaju pločice. Najveća mana ovog posavljanja je taj što ravnajući sloj zbog nagiba (padova) u kupatilima ne može da prati površinu pločica, naročito ako su one većih dimenzija, veće od 33cm x 33 cm.

Materijal za lepljenje pločica na lepak

Za postavljanje pločica na lepak koriste se više vrsta lepkova. Površina mora da bude ravna, zidna površina vertikalna sa podom. To ćete izmeriti kada dužu ravnjaču (od 2m ili dužu) postavite na zid tako da sa što većim brojem tačaka dodiruje zid. Ako tada odstupanje od vertikale (libele) nije veće od par milimetara, neka veća priprema nije potrebna. Isto tako zid treba proveriti i vodoravno.
U zavisnosti od površine na koji se lepe pločice, i vrsta pločica bira se lepak. Postoji više vrsta lepkova, mi ćemo ovde obraditi lepkove proizvođača Ceresit. Razlog za to je što je Ceresit najrasprostranjeniji proizvođač na našem tržištu, i što ga gotovo sve prodavnice (farbare i saloni keramike) imaju na lageru. Na našem tržištu postoje lepkovi i drugih proizvođača, manje više istog kvaliteta, ali cena može da odstupa i do dvadeset procenata. Ne preporučujemo da kupujete lepak bez konsultacije sa majstorom koji će ugrađivati pločice, iz razloga što se smesa lepka različitih proizvođača neznatno različito ponaša prilikom ugradnje. Keramičari praktikuju da koriste lepak isključivo od jednog proizvođača.

Ceresit CM-9 lepak za pločice

Koristi se za sveže izmalterisane površine i za dobro upijajuće pločice. Ne trpi velike temperaturne razlike, tako da je preporučivo koristiti ga samo na unutrašnjim površinama. U slučaju lepljenja na betonske zidove ili na gipsane ploče potrebno je prethodni dan na površine naneti prajmer (podlogu) Ceresit CT-17.

Ceresit CM-11 lepak za pločice

Za ostale upijajuće unutrašnje i spoljne površine, i za pločice slabije upijajuće koristi se ovaj lepak.

Ceresit CM-16

Ovaj lepak se koristi za sve neupijajuće površine (lepljenje pločice na pločice), za lepljenje prirodnog kamena i za površine sa podnim grejanjem. Koristi se još za stvaranje fleksibilnog lepljivog sloja na kritičnim površinama.

Potrošnja lepka

U prospektima proizvođača piše da je potrošnja oko 25kg na 4 m2 pločica. U prksi se najčešće dešava da potrošnja bude oko 25 kg na 2 m2 pločica pa i veća. Tako da računajte da vam za standardno kupatilo treba minimum 10 džakova lepka. Uzevši da je prosečna cena lepka Ceresit CM-11 oko 900 dinara, ispada da vam za prosečno kupatilo treba minimum 9000 dinara za lepak. Prevoz prodavci uglavnom ne naplaćuju.

Fugovanje

Prilikom lepljenja ostaje prazan prostor između dve pločice – fuge. Možete izabrati širinu fuge od 1 mm do 10 mm, što je čisto estetsko pitanje. Za dobijanje identične širine fuge se koriste specijalni odbojnici (krstići), ili ako je izbor fuga od 1 mm prosto se bez odbojnika ređaju pločice. Za fino ravnanje visina pločica koriste se još jedna vrsta odbojnika – kajlice. Za popunjavanje fuga – fugovanje koristimo fugomal Ceresit CE-40, koji se može naći u 30 nijansi. On je vodoodbojan, i ne buđa.

Fugovanje je završna faza keramičarskih radova. Dan posle fugovanja površine se čiste suvom grubljom krpom, nakon čega se mogu koristiti standardna sredstva za održavanje pločica.

Rezime:
Za postavljanje pločica na malter troškovi za materijal su sledeći: oko 8000 dinara
Postavljanje na lepak CM-9 oko 6500 dinara.
Postavljanje na lepak CM-11 oko 9000 dinara
Postavljanje na lepak CM-16 oko 15000 dinara.
Cena fugomala CE-40 je oko 700 dinara za 2kg. U zavisnosti  od širine fuge potrošnja je od 4 – 6 kg.
Što znači da Vam je za fugomal potrebno još 1400 –  2100 dinara.

Napomena: Ukoliko se odlučite da radove izvodimo sa našim materijalom, materijal može da bude i do 20 % jeftiniji, pošto dobijamo povoljnije cene kod dobavljača.

Radovi u stanu poslednjih godina iziskuju veliko opterećenje za kućni budžet. Instalacijama polako ističe rok, dizajn starih pločica je prevaziđen. Stare pločice, koliko god se trudili u održavanju, trošili novac i vreme na nova sredstva za čišćenje, je nagrizao zub vremena. Kada god vidimo novo urađena kupatila ili kuhinje vidimo da je dizajn pločica u našem kupatilu davno demode. Hoćemo da promenimo staru kadu, lavabo… Jednom rečju hoćemo novo kupatilo.

Računamo koliko nam je novca potrebno. Svesni smo da su nam sredstva ograničena. Vreme isto tako. Vodovodna i kanalizaciona mreža je dosta stara, potrebno ju je promeniti. Takođe, potrebno je kupiti novu kadu, novi lavabo, nove pločice, česme, wc šolju… Čuli smo da je moguće zalepiti nove pločice preko starih pločica. Tražimo po internetu tekstove na tu temu, i evo nas.
Da, moguće je lepiti pločice preko pločica i ukoliko Vaše kupatilo ili kuhinja ispunjavaju uslove iz teksta uštedećete novac i vreme. U tekstu Materijali za lepljenje pločica, obradili smo potrošnju lepka i okvirne troškove lepljenja pločica na lepak.

Prednosti lepljenja pločica preko pločica

Prednosti ovog načina postavljanja pločica su ušteda u vremenu i troškovima. Ako se odlučite za ovaj način lepljenja pločica, štedite vreme i  materijal potrebni  za skidanje starih pločica, pripremu za lepljenje pločica (ravnanje zidova, popunjavanje rupa u zidu).  Zatim mnogo manje šuta za iznošenje. Samim tim štedite i novac. Ovako biste skratili dužinu izvođenja radova barem za tri dana i to ako radove izvodi uvežbana i uigrana ekipa majstora. Ako biste to pokušali sami, jako je teško proceniti vreme. I na kraju značajno izbegavate veliku količinu prašine, a toga ćete biti svesni tek kada počnu radovi, ako nemate predhodnih iskustava.

Kada je lepljenje pločica preko pločica moguće i isplativo

– Stare pločice su dobro zalepljene za zid

Detaljno proverirete pločice koje su već nalepljene na zid. To ćete utvrditi blagim kuckanjem po sredini pločice. Ukoliko je zvuk šupalj (pločice odzvanjaju), pločica nije čvrsto zalepljena za zid, a ukoliko je zvuk pun sve je u redu. Ukoliko oko te pločice ima više pločica koje daju tup zvuk, njih je potrebno ukloniti, ukoliko nije poneku pločicu možemo zanemariti. Potrebno je obratiti pažnju da kucamo po sredini pločice, nikako po dnu ili donjim uglovima, zato što se često događa, pri lepljenju pločica na malter, da između donjih uglova pločica i zida ne bude maltera (smesa peska, cementa i vode). To se događa zbog mane tehnike lepljenja pločica na malter, koji smo obradili u posebnom tekstu, što ne znači da pločice nisu dobro zalepljene na zid.

– Potrošnja materijala je ekonomski isplativa

Danas se koriste pločice sve većih dimenzija, za razliku od sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka i ranije kada je standard dimenzija zidnih pločica bio 15cm x 15cm. Sa tim pločicama i tehnikom lepljenja pločica na malter nije bilo moguće značajnije ispraviti greške zidara prilikom zidanja zida. Takođe treba imati u vidu da se i uz najveći trud i pažnju greške uvek pojavljuju, pa često i zidovi obloženi pločicama nisu idealno ravni, pogotovo što je ravnanje rađeno pločicama veličine dlana ruke.

Kako ćemo proveriti da li je zid dovoljno ravan? Za to nam je potrebna građevinska ravnjača dužine najmanje dva metra i vaser vaga (libela). Prvo postavljamo ravnjaču vertikalno na zid, tako da sa što više tačaka dodiruje zid. Ukoliko na samoj ravnjači nema libele, postavljamo libelu na ravnjaču.  Ukoliko je mehur libele tačno na sredini, sve je u redu, ako nije odaljujemo gornju ili donju stranu ravnjače sve dok mehur ne bude tačno na sredini. Kada smo dobili poziciju ravnjače procenjujemo kolika je njena najveća udaljenos  od zida, do 3 ili čak 4 cm je podnošljivo, ako je ta udaljenost postepena ili se povećava na maloj dužini. Zatim, na isti način postavljamo ravnjaču na više mesta na zidu u zavisnosti od dužine zida, na udaljenosti ne manje od metra do metra i po. Zatim postavljamo ravnjaču vodoravno.
Ukoliko zidovi prođu i ovaj test, možemo računati da je moguće lepiti pločice na stare pločice.

Priprema zidova i podova i lepljenje pločica preko pločica

Potreban materijal

1.    Prajmer Cn 94
2.    Lepak Cm 16
3.    Hidroizolacioni premaz CL 50 ili CL 51
4.    Fugomal CE 40

Potreban alat

1.    Veća molerska četka
2.    Nazubljena gleterica
3.    Mistrija
4.    Špakla
5.    Gumeni čekić
6.    Mašina za sečenje pločica
7.    Brusilica
8.    Keramičarka klješta
9.    Odbojnici (krstići i kajlice)
10.    Vaser vaga
11.    Više ravnjača
12.    Gumena gleterica
13.    Sunđer

Sa zidova i podova je neophodno prvo ukloniti svu masnoću, prašinu i ostale prljavštine. Zidovi se prvog dana premazuju prajmerom (podlogom) CN 94 (ukoliko se koristi materijal proizvođača Ceresit) u dve sloja, jedan ujutro, drugi sloj kada prethodni sloj potpuno osusi.

Postaviti ravnjaču na zid u vodoravnom položaju tako da ostane prostor između ravnjače i poda. Visinu na kojoj se postavlja ravnjača odrediti razmeravanjem u zavisnosti od visine zida i dimenzija pločica. Naneti nazubljenom gletericom lepak na zid, dodati potrebnu količinu lepka na pločicu i postaviti pločicu na zid. Po potrebi dokucati pločicu gumenim čekićem. Dokucavati veoma oprezno, paziti da ne dođe do oštećenja pločice. Razmak između dve pločice nivelisati krstićima, za fino nivelisanje koristiti kajlice. Otvore na pločicama bušiti specijalnim burgijama za keramičke pločice ili zaseći pločicu i modelovati otore keramičarskim klještima. Na krajevima pločice skraćivati mašinom za sečenje keramike. Kada obložimo sve zidove osim reda uz pod, potrebno je proveriti da li na spoju zida i poda postoje rupe, koje treba popuniti lepkom. Pod i površinu zida visine od desetak cm četkom namazati hidroizolacijom CL 51 u dva sloja. Vremenski razmak između nanošenja dva sloja hidroizolacije ne bi trebalo da bude manji od 12 sati. Ne preporučujemo da se nanosi hidroizolacija pre početka radova, da ne bi došlo do oštećenja hidroizolacionog sloja.

Na dobro osušenu hidroizolaciju lepiti podne pločice na isti način kao i zidne, naneti sloj lepka na pod, potreban sloj na pločicu i blago kucati gumenim čekićem. Prilikom postavljanja pločica voditi računa da svaka pločica bude nagnuta prema slivniku, da se kasnije voda ne bi zadržavala na pločici ili išla van kupatila. Lepak bi trebalo da se suši minimum 12 sati, a ukoliko je sloj lepka deblji i 24 sata.
Red zidnih pločica uz pod lepiti tek kada je pod završen. Svaku pločicu odmeriti sa obe ivice pločice, seći je mašinom za sečenje keramičkih pločica. Ukoliko je otpadak manji od 1,5 cm, pločicu seći brusilicom.

Fugovanje pločica

Dobro očistiti fuge (prostor između dve pločice) od prašine i zaostalog lepka, kao i same pločice i pažljivo izvaditi krstiće i kajlice, vodeći računa da ne dođe do oštećenja pločice. Naneti fugomal gumenom gletericom. Posle nekoliko minuta od nanošenja fugomala višak skinuti vlažnim sunđerom. Posle nekoliko sati grubom krpom skinuti prašinu od fugomala sa pločica.

Kupatilo je spremno za montažu sanitarija 24 časa posle fugovanja.

Lepljenjem pločica direktno na stare pločice štedimo vreme i troškove za skidanje starih pločica, samnjujemo količinu šuta i prašine. Izbegavati ovaj način ako zidovi nisu ravni, i ako je prostorija mnogo mala, gde svaki milimetar znači u rasporedu sanitarije i nameštaja.